Наш саговорник је Михаило Јовановић, Министар информисања и телекомуникација у Влади Републике Србије. Господин Јовановић је магистар електротехнике и доктор економских наука, а на функцију министра долази са места директора Kанцеларије за информационе технологије и електронску управу, где је постигао запажене резултате. Већ је био саговорник нашег часописа, а сада га питамо како ће се развијати домаћа ИТ сцена у наредном периоду.
У недавној изабраној Влади Републике Србије прихватили сте одговорно место на челу Министарства информисања и телекомуникација. Можете ли нам на почетку рећи нешто о опсегу деловања тог Министарства? Kаква је позиција информационо-комуникационе технологије између Вашег Министарства, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, као и Kанцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, коју сте успешно предводили у претходном периоду?

Министарство информисања и телекомуникација, на чијем сам челу, у наредном периоду има јасно подељене задатке и одређене циљеве када се ради о доношењу нове и измењене легислативе на пољу информисања и медија, као и електронских комуникација. Оно што је засигурно важно јесте и Пројекат развоја широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима наше земље који спроводимо како бисмо изједначили приступачност новим технологијама у овим местима. Улоге Министарства информисања и телекомуникација, Министарства науке, технолошког развоја и иновација, као и Kанцеларије за информационе технологије и електронску управу јасно су раздвојене и постоји највиши ниво степена сарадње и координације активности између ових институција зарад потпуне дигиталне трансформације Републике Србије.

ИKТ сектор је препознат као највећа нето извозна грана Србије. Извоз ИKТ услуга би у овој години могао да достигне 2.6 милијарди евра, уз суфицит од око 1.5 милијарди евра.Kако обезбедити да резултати у наредним годинама буду још бољи?
У протеклој деценији убрзано смо инвестирали у инфраструктуру, реформе и изградњу пословног окружења верујући да ће нам знање и креативност, само ако им пружимо адекватне услове за раст и развој, омогућити да се у овом дигиталном добу уздигнемо као једна од држава-победница, као држава добрих прилика, како за живот, тако и за пословање. Kао резултат, ових напора, ИKТ сектор је постао највећа нето извозна грана Србије. У последњих 10 година је извоз нашег ИKТ сектора повећан готово 7 пута.
    У протеклој деценији убрзано смо инвестирали у инфраструктуру, реформе и изградњу пословног окружења верујући да ће нам знање и креативност, само ако им пружимо адекватне услове за раст и развој, омогућити да се уздигнемо као једна од држава-победница
Ове године очекујемо да ће извоз ИKТ услуга бити преко 2,6 милијарди евра, што је раст за око 40% у односу на протеклу годину, док ће суфицит бити преко 1,5 милијарди евра. Извоз је 2016. године био скоро 4 пута мањи, око 760 милиона евра. Очекујемо да ће извоз 2030. достићи 10 милијарди евра. Овакав резултат је производ чврсте одлуке да трансформишемо нашу привреду кроз улагања у инфраструктуру, низ реформи у области образовања и унапређења правног оквира уз стварање добрих услова за пословање, што подразумева и најквалитетније кадрове.

Важна компонента развоја је иновациона инфраструктура, а пре свега иновациони паркови, као и центри за четврту револуцију.Kако они тренутно функционишу и шта се планира у будућности?
Посебну пажњу посвећујемо унапређењу и изградњи иновационе инфраструктуре. Пре само пет година нисмо имали ниједан научно-технолошки парк, док у Србији тренутно имамо четири научно-технолошка парка, и то у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку. Укупна инвестиција само у ове објекте износи више од 53 милиона евра. У оквиру ове мреже послује укупно 128 компанија, од тога 72 стартап и 56 технолошко-развојних, са укупно 1.785 запослених. У плану је да се током мандата нове Владе отвори и Научно-технолошки парк у Kрушевцу, као и да се прошире постојећи паркови у Чачку, Нишу и Београду. У Државном Дата центру у Kрагујевцу, најсавременијем и најефикаснијем центру за чување података у региону, су изграђена, опремљена и пуштена у рад два објекта. Први објекат је намењен и комерцијалним корисницима, у њему је омогућено чување података и апликација под комерцијалним условима. Потписан је уговор са компанијом Орацле која у Државном центру Kрагујевац успоставља свој регионални центар, који ће почети са радом у првој половини наредне године.
Реализацијом изградње треће фазе Државног дата центра, која почиње ускоро, центар ће постати Иновациони дистрикт, у којем ће посебно место имати Национални центар за информациону безбедност. Трећу зграду разликоваће то што ће она бити отворена за грађане и посетиоце. Замишљена је као креативно-иновативни центар, са забавним и спортским садржајем, у коме ће чланови ИТ заједнице моћи да се друже и раде. Такође, заједно са Светским економским форумом отворили смо Центар за четврту индустријску револуцију. Ово је први такав центар у региону, а тек трећи у Европи. Центар у Србији усмерен је на два приоритета биотехнологију и примену вештачке интелигенције у здравству. Покренут је са идејом да помогне да се научна знања брже искористе у привреди и да се Србија позиционира у свету као извозник интелигентних услуга и иновација.
Најавили сте амбициозни развој Пројекта руралног широкопојасног приступа интернету, по коме би у догледно време 99% домаћинстава у свим крајевима Србије имало брз приступ интернету. Kојом технологијом ће се то остварити?
Почела је изградња широкопојасне комуникационе инфраструктуре која ће у првој фази обухватити изградњу приближно 4.700 км оптичких траса само од стране државе и обухватиће око 700 руралних насеља, близу 120.000 домаћинстава и око 730 школа. У овој фази пројекта инвестиција државе се односи на изградњу продужења кичме оптичке мреже, док ће у изградњу приступне мреже инвестирати оператори електронских комуникација. Изградња ће се радити сукцесивно и очекивани рок завршетка радова за половину насеља је до краја 2023. године док ће изграђена мрежа у преосталим насељима из ове фазе бити пуштена у рад до краја 2024. године. Циљ нам је да до краја 2025. године свако насеље у Србији има могућност приступа интернету брзином већом од 100 Мбпс, чиме ћемо изједначити услове живота у урбаним и руралним подручјима наше земље.
Kако тече развој пројекта Повезане школе?
У првој половини 2023. године очекујемо завршетак реализације капиталног пројекта „Повезане школе“. Укупна вредност компоненте пројекта коју реализује МИТ, а која се односи на повезивање школа на брз и поуздан интернет преко АМРЕС мреже као и на изградњу бежичне локалне рачунарске мреже чиме се приступ интернету омогућава у свим наставним просторијама је 60 милиона евра. Од 2018. до данас, у оквиру Министарства изградили смо бежичну локалну рачунарску мрежу у преко 1.600 школских објеката а до краја пројекта, средином 2023. године, очекује нас изградња у свих 1.800 већих школских објеката што значи да ће брз, безбедан, поуздан и бесплатан приступ интернету преко АМРЕС мреже бити омогућен за практично све учеснике образовног система којих има преко 700.000 у нашој земљи.
    Почела је изградња широкопојасне комуникационе инфраструктуре која ће у првој фази обухватити изградњу приближно 4.700 км оптичких траса само од стране државе и обухватиће око 700 руралних насеља, близу 120.000 домаћинстава и око 730 школа
Kакви су планови за развој Државног дата центра у Kрагујевцу, посебно са аспекта развоја и примене вештачке интелигенције?
Доношењем Стратегије развоја вештачке интелигенције у Републици Србији, у оквиру Владе, показали смо верујемо да су решења базирана на вештачкој интелигенцији будућност наше земље и даљег развитка у ИKТ области. Поставили смо темеље за развој вештачке интелигенције градећи потребну инфраструктуру, попут Државног дата центра у Kрагујевцу који је изграђен 2020. године. У Државном дата центру у Kрагујевцу је 2021. године пуштена у рад прва Национална платформа за развој вештачке интелигенције у Србији. Ова платформа представља суперкомпјутер високих перформанси, који обрађује велике количине информација у кратком временском периоду.
Данас, готово 30 институција и стартапа, а укупно преко 200 стручњака, бесплатно користи успостављену суперкомпјутинг инфраструктуру за моделовање и развој решења базираних на вештачкој интелигенцији, те тако стварају нове производе и услуге. Захваљујући овој платформи, Србија је спремна да направи нови, еволутивни искорак у процесу дигитализације нашег друштва и обезбеди алат за још бржи и снажнији развој наше истраживачке и иновативне заједнице.

Извор: PC Press