Ova finansijska instutucija očekuje da će se nivo povučenih kredita u narednom periodu povećati, kako u Srbiji tako i u okolnim zemljama. EIB će nastaviti u 2012. da finansira projekte u Srbiji u sličnom iznosu kao prethodnih par godina, kada je godišnje odobravano po oko 700 miliona evra kredita, kazali su 9. marta predstavnici te banke.

EIB je finansijska institucija Evropske unije, sa sedištem u Luksemburgu.

EIB očekuje da će se u ovoj godini Srbija dodatno povećati povlačenje ranije odobrenih kredita pošto su projekti spremni za realizaciju. Tako se  polovinom godine očekuje povlačenje novca za gradnju deonica na autoputu prema granici sa bugarskom i na južnom delu Koridora 10, a uskoro se očekuje i deo apeks (APEX) kreditne linije za mala i srednja preduzeća od 100 miliona evra, kao i 70 miliona evra za razvoj nauke i istraživanja.

Banka je u 2011. globalno plasirala zajmove od 61 milijarde evra. Od toga je najveći deo 54 milijarde plasiran u EU, a 7 milijardi van EU. U okviru portfelja koji je plasiran van EU prioritet ima finansiranje zemalja koje su u pretpristupnoj fazi, a naročito zemlje Zapadnog Balkana.

Procenat povučenih sredstava povećava se u odnosu na iznos odobrenih kredita što znači da se ubrzava realizacija kredita.

Primera radi, u 2009. je odobreno 1,256 milijardi evra, ali je povučeno samo 371 milion evra. U narednoj 2010. odobreno je 910 miliona evra, a povučeno 585 miliona evra, da bi u 2011. procenat povlačenja novca bio još veći: od 1,034 milijarde potpisanih ugovora o kreditima, zemlje Zapadnog Balkana povukle su rekordnih 859 miliona evra što je 83% odobrenih zajmova.

EIB sa Srbijom u 2011. godini potpisala ugovore vredne 711 miliona evra, a povučeno je 576 miliona evra kredita, što znači da je Srbija u 2011. povukla dve trećine od ukupnog iznosa EIB kredita povučenih na Zapadnom Balkanu.

Cilj banke je da se što više potpisanih ugovora iskoristi i da se spreči zastoj u realizaciji kredita.

Banka je 16. februara najavila da planira da smanji obim pozajmica da bi zadržala najviši kreditni rejting. Za ovu godinu planirano je smanjenje za više od 10 milijardi evra, na 50 milijardi.

Pored toga, prioriteti banke na Zapadnom Balkanu se vide i tome da je 49% kredita namenjenih  za podršku industrije, pri čemu je dobar deo izdvojen za podrušku izgradnji fabrike Fiat Automobili Srbija (uz mala i srednja preduzeća koja dolaze kao kooperanti sa tom fabrikom), kao i za podršku infrastrukturnih projekata, naročito za energatsku efikasnost.